Kriterijumi za određivanja tipa komuniciranja i osnovni vidovi komuniciranja
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13 | Nivo: Fakultet za industrijski menadžment

САДРЖАЈ
1. Увод 2
2. Критеријуми за одређивање типа комуницирања 4
3. Основни видови комуницирања 5
3.1 Интраперсонално и интерперсонално комуницирање 5
3.2 Масовно комуницирање 10
4. Закључак 13
5. Литература 14
1. Увод
Комуницирање је једна од основних људских потреба и активности, и представља способност слања и примања информација, преношења и разумевања туђих мисли, осећања и ставова. Комуницирање, посебно комуницирање путем речи (вербално комуницирање) је нешто што дефинише људску врсту и дубоко утиче на наше понашање.
Комуницирање између људи се развијало са еволуцијом људске врсте, људи су најпре користили гестикулацију и мимику да би много касније почели да комуницирају вербално.
Комуницирање је једнако важно у послу као и у свакодневном животу и омогућава нам да пренесемо своја осећања и размишљања. Омогућава нам да се повежемо са другим људима и остваримо своје циљеве, и да пре свега функционишемо као нормална људска бића.
Свакодневно комуницирамо са људима. Комуницирамо са пријатељима, колегама у школи, на факултету, на послу, са продавцима у радњама, библиотекарима, лекарима... Ипак треба имати на уму да је комуницирање вештина и може се научити, увежбати и усавршити. Комуникологија је наука која се бави општењем и људским односима – начином остваривања веза међу људима, односом према људима и околини. Повезана је са готово свим гранама привреде и уметности и незаменљива је приликом изучавања менаџмента али и у односима са јавношћу.
Убрзане и нагле промене у модерном свету утичу на све сегменте човековог живота, па и на његов начин комуницирања. Глобализација, техничко-тхенолошки развој, усавршавање информационих система и све веће прожимање различитих култура, фактори су који одређују савремену вештину комуницирања.
Успех човека у 21. веку на пословном, породичном, политичком или неком другом животном плану, директно зависи од његове способности да добро и вешто комуницира. Вештина комуницирања не подразумева друштвено непожељне особине као што су агресивност, пасивност, неинформисаност и незнање, повученост или непријатељски став према околини. Знати добро комуницирати значи својим стручним, искреним и озбиљним наступом бити узор и уливати поверење људима са којима се општи.
Комуницирање је за менаџера од великог значаја с обзиром на то да менаџер велики део свог времена утроши на комуникацију. Комуникација менаџерима обезбедјује информације које су им потребне ради бољег доношења одлука и олакшава координисање напора чланова читаве организације.
Комуницирање није једносмерни проток. Само обраћање некоме не значи да је комуницирање успостављено и успешно. До њега долази једино кад прималац заиста прими поруку коју је пошиљалац желео да пошаље. Одбијање пријема поруке, њено погрешно тумачење и неразумевање представљају супротност ефикасном комуницирању.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]